U ovom blogu ćemo sa vama podijeliti nekoliko iskustva koja su nam ispričali kandidati nakon što su položili vozački ispit:

Elma 27

"Iako sam toliko željela vozačku dozvolu, uvijek sam nalazila izgovor i nalazila razloge da ne krenem u autoškolu: rano je, nema se para, sad je fakultet prioritet, nemam auta, a onda udaja, dijete... Ustvari ja sam se bojala vožnje. Pod pritiskom muža i potreba, napokon sam pristala i zahvaljujući fenomenalnoj instruktorici koja je shvatila moj problem, uspjela sam se izboriti sa strahom od vožnje. Mnogo sam naučila na obuci, ali to ipak nije sve. Mislila sam kada položim da je stresu kraj. E nije! Ako budete imali sreće kao ja, u autoškoli ćete naučiti biti učenik koji je spreman da samostalno uči. Važno je ne posustati, biti uporan i svaku priliku koristiti za vožnju. U početku sa mužem, sa ocem i to samo ako imate sreće da vas razumiju i da su smireni, Ako ne, nađite nekoga ko jest. Danju, na manje frekventnim cestama...kilometar po kiloometar ELMA je postala vozač"

Samir 19

"Ispit je bio strašan. Nisam položio iz prvog puta. Nisam slušao. Instruktorica je stalno govorila sporije, a ja onako muški, činilo mi se da mogu brže. Upravo sam pao zbog brzine. Drugi puta sam poslušao i nije bilo problema. Kada sam dobio vozačku sreći nije bilo kraja. Sjeo sam da vozim bratov auto koji nije dobar kao ovaj instruktoricin. Iskreno i mene je sada već bilo strah. Brat nema duple komande...Šta ako ...? Osim toga on je super vozač, a meni se činilo da nemam pojma. I zaista u njegovim očima nisam imao pojma...vikao je na mene..PAZI, ŠTA RADIŠ, KUD GLEDAŠ...na kraju je bilo IZLAZI IZ AUTA!!  Ja nisam odustajao. Amidža je bio puno smireniji od brata i nakon par vožnji s njim, počeo je da mi daje da vozim bez njega. Sada vozim i bratovo auto"

Irma 22

"Kod Irme je treća sreća. Nisam neki tremaroš, ili sam mislila da nisam. Puna samopouzdanja sam izašla prvi puta na ispit, nažalost pala sam svojom krivnjom, a onda mi se srušio svijet. Sljedeći put je bilo gore. Tresla sam se od straha, ispitivač mi je rekao da idemo desno, a ja sam otišla lijevo. Na kraju mi je rekao da stanem sa strane i da se smirim. Nije pomoglo, ponovo sam pala. I samo zahvaljujući instruktorici nisam odustala. Uzela sam još nekoliko časova u kojima me instruktorica više pripremala kako da prevaziđem tremu i vratim samopouzdanje, nego kako da vozim. Hvala Bogu uspjela je i treći put položih, treća sreća. A poslije? E pa ne nosimo džaba P - početnik. Nakon dvije godine tog P više nema samo polahko..."

Ajla 30

"Ja sam prilično kasno ušla u priču i znam da je puno lakše sa 18 nego čekati. Nekako je čovjek krući. Prva autoškola mi je bila katastrofa - krali su mi časove, instruktor se stalno derao, bio je grozan, kasnio je stalno. Ludnica..A onda sam našla instruktoricu koja je bila smirena i koja se fokusirala naučiti me ono što mi nije išlo. Sa njom sam prezadovoljna. Naučila me puno stvari koje su mi polsije mnogo pomogle. Ispit nije mjerilo kakav si vozač, tu moraš imati i sreće. Ja sam je imala i položila iz prve. Znala sam da kada sam položila da samo znam osnove i da vozačka ne znači ništa osim da smijem voziti. Vozila sam često i to je tako bitno. Usput sam se sjećala savjeta instruktorice koje na obuci nisam imala kada poslušati. S praksom dođe osjećaj za vožnju i počneš da uživaš."